Учење представља ментални процес који доводи до промене у унутрашњем и спољашњем понашању (вештине). Учењем се формирају трагови у мозгу који остају као део искуства личности и могу различито трајати што зависи од намене за коју се учи. Учење се базира на запамћивању градива које се учи. Према томе разликујемо краткотрајно и дугорочно памћење.

За ефикасно учење је потребно имати

1.план учења,
2. изграђене радне навике и
3. како се учи, односно начин као и шта и како треба да радити да се научи градиво које је мање интерасатно.

Радне навике ти омогућава да дете има бољи успех у школи, више квалитетног слободног времена за активности које воли да ради послее школских обавеза. За стицање радних навика је важно да се направи распоред дневних активности – планирати време за учење, одмор и дружење, учити сваког дана у планираном термину, односно не избегавати планиране активности и не одустајати од њих.
План учења подразумева где ће се учити, када ће се учити, шта ће се учити и којим ће се редоследом учити.

Простор у коме учи је веома важан и увек га користи у ту сврху. Потрудите се да га ваше дете уреди за себе, да се у њему осећа пријатно и лепо. Пре учења припремити све што ти је наопходно за рад: књиге свеске, белешке, прибор за писање…..Прво спремити место где се учити, уколинити огледала, слике, односно све оно што би могло да вашем детету одврати пажњу од учења. Важно је да је ваше дете одморно и спремно за учење. Свако дете треба да пронађе свој ритам учења са паузама за одмор и редовно га се продржава. Важно је и да се учи на часу, тако ће оно имати више времена за себе (одмор, дружење, рекреацију….)

Нове садржаје – лекције учити истог дана, понављати садржаје осталих предмета који су наредног дана у распореду часова. Ново градиво треба одмах учити након што је испредавано јер је заборављање најбрже на почетку. Садржаје који на часу научени треба поновити својим речима истог дана, јер ће велики део тог градива бити заборављен кроз неколико дана, а вашем детету ће требати много више времена и труда за учење. НЕ ТРЕБА УЧИТИ НЕПСРЕДНО ПРЕД КОНТРОЛНУ ИЛИ ПИСМЕНУ ПРОВЕРУ ЗНАЊА! Градиво се пред контролини или писмени мора учити неколико дана раније. Учење последњег дана поготово у ноћ има супротан ефекат. Уместо наученог градива резултат може бити неиспаваност што узрокује спорији рад мозга. Свакоме је потребно да се
наспава.

 

Редослед учења

Прво учити градиво које је теже док су деца одморна. Предмете са сличним садржајима никако не учити један за другим! На пример: учите Барок из Српског језика и књижевности, ликовне и музичке културе. Уколико буду учили један предмет за другим истог дана највероватније ће се садржаји (на исту тему) различитих предмета помешати. Због тога је најбоље учити предмете чији садржаји немају везе једни са другима. На пример страни језик и физика.

 

Ефикасно учење подразумева:
Погледајте садржаје које треба научити – информисање о садржајима
Прочитајте лекцију коју треба ваше дете да научи
Погледајте белешке у свескама – оно што су тог дана или претходних дана радили на часу
Подрвуците у тексту – уџбенику, свесци делове који су битни за учење
Неколико пута прочитајте лекцију
Нека ваше дете покуша да преприча лекцију не гледајући у уџбеник или свеску. Уколико нисте задовољни препричавањем, вратите се на поново читање лекције – наглас
Обновите учење после пузе.

Подвлачење у уџбенику или свесци није обавезно, али помаже у учењу. Могу да се подвлаче текст или формуле само ако је ваше дете схватило суштину лекције. Можете подвлачити кључне речи или делове речинице.Кад сте завршили са подвлачењем текста можете да направите скицу или резиме – оно што је било најважније да се научи у тој лекцији. Најбоље је да учити са најбољим другом или другарицом из разреда јер ако ти нешто пропустиш током препричавања лекције, друг може одамх да те допуни и коригује. Уколико ваше дете нема неког у разреду да му помогне у учењу, неопходна је подршка родитеља.

Постоје и садржаји који нам се уопште не уче јер за нас нису интересантни али морамо да их научимо. Могуће је да нам се дете пожали да му се не учи баш „та лекција“, али ако покушамо да га више заинтересујемо за неку област може се и она научити из различитих извора знања, не само на часу и уз подршку родитеља. Нека интересовања се развијају касније, у зрелијем добу. Треба детету објаснити да нам нека знања тренутно нису потребна, ни посебно занимљива али нам у будућности могу бити од велике користи.

Закључак:

Учење делимо на расподељено на време и концентрисано – нерасподељено учење. – када у краћим временским периодима учимо одређено градиво. Паузе су добре зато што се трагови у мозгу настали учењем утврђују. Концентрисано учење је учење за краћи временски рок. Капмањсјко учење захтева веће ангажовање и већу концентрацију.
Учење целине и учење по деловима – глобално учење је учење целине, а партитивно учење је учење по деловима. Фактори који утичу су смисао градива, величина, тежина градива, узраст, способност за учење и радне навике сваког од нас. За учење моторних вештина значајна је партитивна метода, а за учење смисаоног градива, прича и краћих песама – глобална метода.

Комбинована метода – она се примњује када је градиво дугачко и тешко. Неопходно је прво градиво прочитати у целини, док се не схвати суштина, па се онда дели на смисаоне целине.

Активно учење – то је учење у коме се активно размишља о ономе шта се чита, градиво се повезује оним што је раније читано и са познатим теоријама као и познатим стварима из свакодневног живота. Памти се онда када се мисли о ономе што се учи.
Фактори који утичу на успех у учењу су активност, усредсређена пажња и напор који улажемо приликом учења. Ученици који имају већу способност да котролишу своје учење (памћење, опажање, мишљење), напор који улажемо, као и стратегије у учењу су супешнији у стицању знања и због тога имају боље оцене. Ученици који имају недовољно развијену способност организације у учењу, мање времена одвајају за учење и немају стратегију у учењу постижу слабије резултате у учењу и имају за последицу слабије оцене.

Аутор текста: Љиљана Поповић Радосављев, педагог