Протекло је 200 година откако су Вукови певачи важне догађаје испредали наглас уз гусле, али дух читања наглас није застарео, а надамо се да неће ишчезнути никада. По рођењу ослушкујемо успаванке, касније бајке, приче чиме се развија породично заједништво.
У тренутку кад смо и сами оспособљени за читање доживљавамо пуноћу написаног.
Има ли лепше мелодије од слушања сопственог гласа?
Читање наглас развија машту, па хајде да уз слоган “ко чита-незнањем се храни” заједно маштамо!
Данас је у нашој школи организовано читање књига наглас уз чај и кекс. Наставнице српског језика Викторија Гајта и Невена Кресоје уживале су у читању са ученицама виших разреда, док је библиотекарка наше школе Романца Паску организовала дружење са ученицима 2-2 разреда. Разговарано је о читању, зашто читамо и зашто је важно да читамо и наглас.