Државни празник Републике Србије је обележање помена на доношење првог нововековног српског Устава и на почетак Првог српског устанка. Сретењски Устав је написао Димитрије Давидовић, државни секретар кнеза Милоша Обреновића. Димитрије је дошао из Јужне Угарске у Србију, да помогне у изградњи државних институција. Устав је изгласан на Скупштини у Крагујевцу 15. фебруара 1835. године. То је био први наш Устав у нововековној историји, донет у тренутку када смо били аутономна област у оквиру Османлијског Царства. Царска Русија је била у том тренутку наш заштитник, то јест држава која има обавезу да брине о нама.Устав је био један од модернијих и либералних у тадашњој Европи. Представљао је најисточнији одбљесак Француске револуције.Руско и Османлијско Царство као конзервативне ,феудалне државе нису дозволиле да Србија буде нова Француска на истоку. 17.марта 1835.године Руско и Османлијско Царство су укинуле овај Устав, а у том чину им се придружила и Аустрија. Нови Устав Србија добија 1838. године од Руског и Османлијског Царства. Тај Устав у историографији се зове Турски Устав.
15.фебруара 1804. године у Орашцу Срби из Београдског пашалука су се дигли на устанак против Дахија. Веома брзо ће устанак прерасти у општу побуну против османлијске власти. Вођа овог устанка је био Ђорђе Петровић Карађорђе. Овај догађај ће бити почетак Српске револуције, за стварање независне српске државе, по угледу на средњовековно српско Царство. Карађорђе и устаници су успешном борбом успели да формирају државне структуре власти, и да после дугог времена османлијске окупације Срби имају своју државу. Финиш Српске револуције биће добијање независности 1878.године на Берлинском Конгресу.
