Игор Станић

Моје име је Игор Станић, бивши сам ученик Основне школе „Паја Јовановић“ у Вршцу, где сам био ђак генерације. Након тога, уписао сам Гимназију „Борислав Петров Браца“ у Вршцу, а своје даље школовање наставио сам у Немачкој, на Универзитету Констанс, где студирам хемију.

Љубав према природним наукама сам добио управо у вишим разредима основне школе. Такође,  наступао сам на најразличитијим такмичењима, из неке радозналости, знатижеље, али и такмичарског духа. Најуспешнији сам био на такмичењима из биологије, хемије и географије. Самим тим сам и одлучио да упишем природно-математички смер у Гимназији. Тамо сам наставио да гајим своје афинитите према овим наукама, а 2018. године сам одлучио да ћу студирати хемију, јер ми она пружа најшири спектар како у каријери, тако и у даљем продубљивању знања из других природних наука попут математике, физике и биологије. Одлучио сам се да ћу даље школовање наставити у Немачкој, не само због културе и праксе, као и даљих могућности усавршавања, већ и зато што Немачка као земља, посебно за радозналу и амбициозну децу, пружа многе могућности. На настави се, кроз јасан концепт предавања, захтева само функционално знање, а за она неупотребљива строго се наглашава да се тиме не замарамо. Мој факултет, Универзитет Констанс, департман за хемију, пружа поред теоријске наставе и широк спектар праксе, која је обавезна. На срећу, мој универзитет није велики, тако да сваки студент може да добије своје место у лабораторији. Студентни нису преоптерећени, а настава обично није преобимна и пренапорна. Сам кампус се налази нешто изван града, у природи, са прелепим погледом на језеро. Он је такође центар културе у граду, што је неретка појава и у осталим градовима. Сваке недеље се одржавају културна дешавања, као и предавања, на која су позвани сви суграђани и студенти. Констанс је један од најлепших градова у Немачкој, чија је привреда  заснована готово искључиво од услужних делатности због огромног броја туриста који га годишње посећују. А и сам град има шта да понуди. Налази се на највећем језеру у Немачкој, културно је богат, а неки подаци о граду потичу чак из античког доба. Познат је по својим острвима и полуострвима, морском животу, природи, као и многобројним манифестацијама. Град је на самој граници са Швајцарском, и због тога носи титулу као једини немачки град који у Другом светском рату није бомбардован, јер нису знали да ли припада Немачкој или Швајцарској. Оно што ме је фасцинирало јесте велика еколошка освешћеност народа, као и очување историје кроз рестаурацију многобројних зграда и знаменитости. Сам универзитет ме доста подсећа на моју Основну школу „Паја Јовановић“, као оазу мира и безбрижности, место на које радо долазим, и где ентузијастично чекам да видим своје другаре и да научим нешто ново.