На данашњи дан, 6.11.1787. године у Тршићу рођен је Вук Стефановић Караџић, најзначајнија личност српске књижевности прве половине 19. века. Вук је најзначајнији српски филолог и књижевник, реформатор српског језика и писма, сакупљач српских народних песама и других умотворина усмене народне књижевности, писац прве граматике, првог речника српског народног језика.
Његови највећи доприноси су записивање народне књижевности, која је до тада преношена искључиво усменим путем и реформа српског језика којом је створио један од најједноставнијих и најлогичнијих правописних система.
Бележећи народне обичаје, веровања, традицију, фолклор нашег народа, дао је свој допринос историјским сведочанствима важним за један народ.
У својим непролазним мислима о нашем језику Вук Стефановић Караџић је рекао: „ЈЕЗИК ЈЕ ХРАНИТЕЉ НАРОДА. ДОКЛЕ ГОД ЖИВИ ЈЕЗИК, ДОКЛЕ ГА ЉУБИМО И ПОЧИТУЈЕМО, ЊИМ ГОВОРИМО И ПИШЕМО, ПРОЧИШЋАВАМО, ДОТЛЕ ЖИВИ НАРОД, МОЖЕ СЕ МЕЂУ СОБОМ РАЗУМЕВАТИ И УМНО СЈЕДИЊАВАТИ, НЕ ПРЕЛИВА СЕ У ДРУГОГА, НЕ ПРОПАДА.“
Вук је отац наше културе и писмености. Он нас је увео у свет образованих народа, улио нам понос и снагу да следимо његов пут.
