Константин Зубац

,,Ако човеку дате рибу нахранићете га за један дан, ако га научите да лови рибу, нахранићете га за цео живот'', кинеска народна пословица.Зовем се Константин Зубац, рођен сам у Вршцу једног летњег дана 1991. године. Детињство ми је било дивно, мајка Смиља и отац Зденко пружили су ми много тога, чак и више и веома сам им захвалан.Мајчини родитељи били су паори, а очеви просветни радници и одмалена сам схватао колико су за живот важни и поштен рад и добро образовање. Првог дана септембра године 1998. сео сам у школску клупу, узбуђен и уплашен истовремено.Учитељица ми је била Снежана Ђукић, коју сам временом јако заволео. Никада нећу заборавити петицу из ликовног која је била већа од моје шаке, играње фудбала празном флашом од две литре када нисмо имали лопту, златне петице када је све урађено без грешке итд. Уследиоје прелазак у вишу смену где су нас чекали нови предмети и разни изазови. У петом разреду разредна ми је била наставница математике Неранџа Петровић, а у шестом разреду расподелили су нас у три одељења. Тада сам добио нову разредну, младу и увек насмејану наставницу немачког језика препуну позитивне енергије, име јој је Јасна Вулку. Једну годину, док је Јасна била трудна, разредна ми је била наставница музичке културе Оља Белоград која нас је добро пазила. Памтићу шест ''чистих'' петица у дневнику из хемије, гледање Дејвида Коперфилда са другарима и разредном до пола 4 ујутру на матурској екскурзији, око 30 ископаних рупица у дворишту које нису ископале кртице него ми како бисмо играли кликере, први пољубац са симпатијом и још многе ствари. Мислио сам да никада више нећу имати везе са ОШ ,,Паја Јовановић'', али никад не реци никад. Хемијско-медицинску школу уписао сам у Вршцу 2006. године и успешно сам завршио школовање на смеру фармацеутског техничара. За посао у апотеци кажу да је ''господски'', али желео сам нешто друго где би сваки нови радни дан био као нова авантура. Желео сам нешто где бих могао да помажем другима, негде где је искрен осмех честа појава, нешто што ћу волети да радим до пензије и после тога рећи: ,,Да сам опет рођен, исто бих радио''. Из тог разлога 2010. године уписао сам Учитељски факултет са наставним одељењем у Вршцу и завршио сам га у року. После завршених основних студија уписао сам мастер студије у Београду 2014. године на смеру мастер учитеља, да бих наредне 2015. године одбранио свој мастер рад и ставио тачку на успешно школовање. Захваљујући господину Барти Елемеру ,који ми је омогућио да у пролеће 2016. године потпишем први уговор,био сам приправник једну годину у нашој школи. Каније у Новом Саду 2017. године положио сам државни испит и сада поседујем лиценцу за рад у просвети као мастер учитељ. Током приправничког стажа ментор ми је била Светлана Баковић, фантастична учитељица од које сам много тога научио и још увек учим од ње. Тренутно радим као педагошки асистент у нашој школи трећу годину заредом. Помажем ученицима којима је помоћ значајна, мењам по потреби колеге, сарађујем са колегама око организовања разних наставних и ваннаставних активности, водим ученике на разне манифестације, волонтирам на радионицама итд. Морам нагласити да је атмосфера у зборници сјајна. Колектив ме је прихватио одлично, у школи ми је веома пријатно и имам осећај као да ми је школа друга кућа. Наш колектив је сачињен од изузетних просветних радника са којима уживам у разним причама током одмора, увек су спремни за сарадњу и драго ми је да имам такве колеге. Надам се да ћу једнога дана радити као учитељ баш у нашој школи и једва чекам тај тренутак!