Од 2007. године, сваког 18. октобра се обележава Европски дан борбе против трговине људима. Шта је то робовласништво? Ко су некада давно били робови? За које историјске периоде везујемо робовласништво? Како је то изгледало када су људи били предметом трговине? Да ли сте можда погледали неки филм или прочитали неку књигу са таквом тематиком? …
Недавно је хит био филм Дванаест година ропства а знамо и за филм Гладијатор, а ту је и роман Чича Томина колиба. Постоје дакле људи и деца на свету који живе у веома лошим животним условима – људи и деца жртве глади и сиромаштва, деца жртве оружаних сукоба, деца деликвенти, деца корисници дроге, деца жртве експлоатације … Један од тих веома лоших животних услова је положај жртава трговине људима.
Трговина људима је глобални феномен који погађа све земље – земље у политичкој и економској транзицији, неразвијене земље и земље у развоју, земље у рату и постконфликтне земље. Неке се појављују као земље порекла, неке као земље транзита жртава, док се економски развијеније земље појављују као земље дестинације . Трговина људима подразумева продају и куповину, тј. држање неке особе у циљу њене експлоатације, као и све друге радње које могу бити део тог процеса (нпр. превоз, скривање, чување и сл.).
До експлоатације долази и експлоатација се одржава употребом силе, претње, преваром, злоупотребом тешког положаја, отмицом или на неки други начин. Када се ради о трговини децом, није важно које средство је употребљено, тј. говоримо о трговини људима иако није било елемената претње, принуде, злоупотребе положаја и слично. Такође, пристанак жртве – а нарочито детета – на експлоатацију не мења чињеницу да се ради о трговини људима и да је то кривично дело. (зашто?) Циљ трговине људима је остваривање зараде (или неке друге користи) кроз експлоатацију, било да се ради о принудном раду, принудном просјачењу, принуди на вршење кривичних дела, сексуалној експлоатацији, принудним браковима, трговини органима или неком другом облику.
Трговина људима представља најгрубљи начин кршења људских права и једно од најтежих кривичних дела против човечности – 2003. године је уведена као кривично дело у Републици Србији. Дакле борба против трговине људима је регулисана и међународним и домаћим законским оквирима. Постоје бројне међународне конвенције против трговине људима а и у Србији имамо неколико закона који се баве овим феноменом.
Трговина људима почиње њиховим врбовањем, превожењем, пребацивањем, скривањем или примањем. Постоји неколико начина како трговци људима долазе до људи:
– Људима се на пример нуде лажне пословне понуде. Некад су то понуде од особа које жртва познаје или у које има поверења али чешће су то обмањујуће понуде за посао где непознати људи нуде – путем огласа у медијима или путем интернета – пословне прилике људима који дуже време живе у беди, сиромаштву и неизвесности па су принуђени – очајни у потрази за било каквим послом.
– Веома тужни облици трговине људима обухватају продају деце од стране породице (због сиромаштва, као и из вере родитеља да ће њихово дете имати бољи живот на неком другом месту) или од стране људи који су у стању да успоставе такву емотивну везу да деца сама пристану да робују и служе свом власнику (љубав, емоционална везаност).
– Најређи и најопаснији облик долажења до људи који ће бити предмет трговине је отмица.
Не постоје људи који желе да буду предметом трговине него се трговина спроводи путем претње силом или употребом силе или других облика присиле, отмице, преваре, обмане, или тешког положаја или давања или примања новца или користи да би се добио пристанак лица које има контролу над другим лицем. Трговац људима зна како да жртву држи под контролом- злоупотреба положаја, овлашћења, односа поверења, обмањивањем и довођењем у заблуду, застрашивањем, силом, претњама или уценом. Жртва из своје перспективе не мора да препозна да трговац примењује ове начине и да је тиме контролише – кад је неко од малих ногу предметом трговине, такав човек ни не зна како је то бити слободан.
Главни циљ трговине је експлоатација људи, најчешће принудни – ропски, веома тежак и веома опасан – рад тј. служба. Осим тешког, мукотрпног и дуготрајног физичког рада, постоје и принуда деце на просјачење, сексуална експлоатација (нпр. проституција), принудна удаја, , коришћење деце у оружаним сукобима, као и трговина децом ради усвојења.
Последице трговине људима су веома тешке, оне могу бити психичке (траума, стрес, нарушене емоционалне реакције, неповерљивост – смањена вера и везаност за друге, осећање безвредности, окривљавање себе, ниско самопоштовање, повлачење из друштва, необразовање и слаба адаптација на школу, ризично понашање у адолесценцији, и сл. ), физичке (повреде, смрт, разна тешка обољења), друштвене (прекидање веза са породицом, другим људима, обележеност, одбацивање), економске (материјална штета – рад без зараде).
Жртве трговине људима долазе из веома рањиве популације, оне често ни не схватају да су жртвама, те се и ређе обраћају за помоћ. Дете које просјачи је често жртва и трговаца људима али и друштва – људи некад презиру просјаке, полиција је некад неосетљива па их кажњава као криминалце и сл.
Црвени крст реализује програм борбе против трговине људима од 2005. активним учешћем у Националној мрежи за борбу против трговине људима. Током година развио се „Превентивни пакет“ који осим вршњачке едукације обухвата и рад са социјално угроженим становништвом, корисницима кухиње Црвеног крста, децом са инвалидитетом, децом без родитељског старања и мигрантима.
Превентивне информативне активности које се спроводе у Србији:
– помажу деци да схвате да жртва може бити било ко,
– мотивишу децу да говоре о овом проблему,
– могу помоћи у прелиминарној идентификацији жртава
Како идентификовати угрожену децу? Пратимо:
1. Понашање ученика у школи
2. Понашање родитеља у школи
3. Здравствено стање ученика
4. Изглед ученика
5. Понашање ученика генерално
6. Комуникација и садржај комуникације
7. Успостављање односа и друштво
8. Породични живот, услови живота
9. Жртве примењују самоидентификацију
Децо, Попричајте са својим родитељима и са својим другарима о овој теми, можда ћете кроз разговор некоме помоћи да препозна случајеве трговине људима!
Припремила руководилац Тима за заштиту деце од дискр., насиља и злостављања
Татјана Тодоровић
